Nobelovu nagradu iz oblasti hemije za 2009. godinu podelili su Venkatraman Ramakrišna, Tomas Štajc i Ada Jonat za objašnjenje funkcionisanja ribozoma na molekulskom nivou. U istraživanjima su koristili metodu određivanja položaja atoma u molekulu pomoću difrakcije rendgenskih zraka. Njihovi radovi su značajni za razumevanje funkcionisanja ćelije, a jedan od prvih praktičnih rezultata moglo bi da bude pronalaženje novih antiobiotika.
   Poznavajući molekulsku strukturu ribozoma, ovi naučnici su uspeli da objasne dejstvo različitih antibiotika njihovim vezivanjem sa komponentama ribozoma. Teorijski model se može koristiti za sintezu novih, efikasnijih antibiotika, kao i antibiotika na koji će bakterije sporije razvijati otpornost.
   Posmatranjem difrakcionog uzorka moguće je odrediti o kojoj se kristalnoj strukturi radi. Intenziteti maksimuma zavise o vrsti atoma u rešetki i prostornom rasporedu, pa se taj princip može iskoristiti za razna proučavanja materijala. Često se koristi Debye-Scherrer-ova metoda i difraktometri.