Katjoni druge analitičke grupe

   U ovu grupu spadaju sledeći katjoni: Hg²⁺, Pb²⁺, Bi³⁺, Cu²⁺, Cd²⁺, As³⁺, As⁵⁺, Sb³⁺, Sb⁵⁺, Sn²⁺, Sn⁴⁺.
   Ovi joni se talože grupnim reagensom sulfidnom kiselinom (H₂S), kao teško rastvorni sulfidi. Međutim sulfidi katjona treće analitičke grupe slabo su rastvorni u vodi, te bi se i neki od ovih katjona istaložili sulfidnom kiselinom. Zbog toga se katjoni druge analitičke grupe talože iz kiselog rasvtora u prisustvu hloridne kiseline (HCl). Jaka hloridna kiselina suzbija jonizaciju slabe sulfidne kiseline. Time se smanjuje koncentracija sulfidnih jonova, pa nije dovoljna da se istalože sulfidi katjona sulfidi katjona treće grupe, jer ne može da se prekorači njihov proizvod rastvorljivosti. Na taj način se odvajaju katjoni druge grupe od katjona treće grupe.

   Gas vodonik-sulfid se dobija u Kipovom aparatu iz gvožđe (II) - sulfida (FeS) i hloridne kiseline (Hcl) na osvovu toga što jaka hloridna kiselina istiskuje slabu sulfidnu kiselinu prema jednačini:
                                                FeS + HCl → H₂S↑ + FeCl₂
   Vodonik – sulfid je bezbojan i vrlo otrovan gas neprijatnog mirisa na pokvarena jaja. Trovanja ovim gasom nisu česta, jer njegov intenzivan i karakterističan miris upozorava na opasnost.
   Katjoni druge analitičke grupe se dele na dve podgrupe: sulfo – baze i sulfo – kiseline, a na osnovu rastvorljivosti njihovih sulfida u alkalijama (bazama) i alkalnim sulfidima.
   U podgrupu sulfo - baza spadaju: Hg²⁺, Bi³⁺, Cu²⁺, Cd²⁺ , koji se ne rastvaraju u bazama i alkalnim sulfidima, jer su baznog karaktera.
  U podgrupu sulfo – kiselina spadaju: As³⁺, As⁵⁺, Sb⁵⁺, Sn⁴⁺, Sn²⁺, Sb³⁺ , koji se rastvaraju u bazama i alkalnim sulfidima, jer su kiselog karaktera.

   ŽIVA (HYDRARGYRUM): Hg


   Reakcije živa (II) – jona
 
   Za reakcije se koristi rastvor živa (II) – hlorida (HgCl₂).
    1. Grupni reagens, H₂S, u jako kiseloj sredini daje crni talog živa (II) – sulfida (HgS). Od svih metala ovaj se najlakše taloži, jer ima izuzetno mali proizvod rastvorljivosti (P_HgS = 1,6 • 10^-54). Rastvara se samo u carskoj vodi:

   2. Alkalni nidroksidi, NaOH i KOH, daju živa (II) – oksid (HgO), kao i svi plemeniti metali. Pri manjoj koncentraciji baze stvara se mrkocrveni talog HgO • HgCl₂ , koji u višku reagensa prelazi u žuti oksid:

                                   HgCl₂ + 2NaOH → HgO↓ + 2NaCl + H₂O

  3. Amonijum – hidroksid, NH4OH, daje beo talog – netopiv precipitat (HgNH₂Cl):

HgCl₂ + 2NH4OH → HgNH₂Cl↓ + NH₄Cl + 2H₂O

Beo netopivi precipitat sublimiše. Rastvara se u višku amonijum – hlorida (NH₄Cl) i daje topivi precipitat:

HgNH₂Cl + NH₄Cl → Hg(NH₃Cl)₂

   4. Kalijum – jodid, KJ, daje crveni talog živa (II) – jodida (HgJ₂):

HgCl₂ + 2KJ → HgJ₂↓ + 2KCl

   Talog živa (II) – jodida (HgJ₂) rastvara se u višku kalijum – jodida i daje bezbojnu kompleksnu so. Ova so u baznoj sredini predstavlja Neslerov reagens, koji služi za dokazivanje amonijum – jona:

HgJ₂↓ + 2KJ → K₂[HgJ₄]

   BIZMUT (BISMUTHUM): Bi

   Bizmut se nalazi u petoj grupi Periodnog sistema. U jedinjenjima je pozitivno trovalentan (bizmuto), dok su soli pozitivno petovalentnog bizmuta nepoznate u čistom stanju. U vodi se rastvaraju bizmut – nitrat (Bi(NO₃)₃) i bizmut – hlorid (BiCl₃).

   Soli bizmuta u razblaženim rastvorima jako hidrolizuju, pri čemu se dobijaju talozi baznih soli različitog sastava. U toploj vodi je hidroliza skoro konačna. Dodavanjem kiselina koje pri ovoj reakciji nastaju, hemijska reakcija po zakonu o dejstvu asa skreće ulevo. Svi dobijeni talozi su bele boje:

BiOH(NO₃)₂ + H₂O ↔ Bi(OH)₂NO₃ ↓ + HNO₃

Bi(OH)₂NO₃ + H₂O ↔ Bi(OH)₃ ↓ + HNO₃

   Reakcije bizmut (III) – jona 

   Za reakcije se koristi rastvor bizmut (III) – nitrata, Bi(NO₃)₃. 
   1. Grupni reagens, H₂S, daje beo talog smeđe boje bizmut (III) – sulfid (Bi₂S₃):